Mijamoto Musaši
Sonja Višnjić Žižović
Šinmen Musaši no kami Fuđivara no Genšin, ili poznatiji kao Mijamoto Musaši, rođen je u selu Mijamoto, u provinciji Mimasaka, verovatno 1584. godine. Musaši je naziv oblasti jugozapadno od Tokija, a izraz no kami označava osobu plemenitog porekla, dok je Fuđivara prezime plemićke porodice koja u Japanu postoji više od hiljadu godina.
Musašijevi preci su ogranak moćnog klana Harima, sa ostrva Kjušu, najjužnijeg japanskog ostrva.
 |
Hotei, božanstvo sreće |
Kada mu je bilo sedam godina, Musašija usvaja ujak jer je dečaka otac ili napustio ili preminuo, a kako mu je i majka pre toga umrla, usvaja ga majčin brat, inače sveštenik. Ne zna se tačan razlog zbog koga je Musaši krenuo da uči mačevanje, ali je važio za dete snažne volje i fizički krupnog za svoje godine. Već u 13. godini je imao svoj prvi duel iz koga je izašao kao pobednik. Sledeći dvoboj je imao u 16. godini i otprilike u to doba i napušta dom i odaje se lutanju Japanom. U svom „ratničkom hodočašću“ Musaši živi izvan društva i posvećuje se samo jednoj ideji – (samo) ostvarenju na putu mača. Tada, ne češćljajući kosu, retko se kupajući, odričući se žena, niti se opredeljujući za neko određeno zanimanje, samo se posvećuje svojoj potrazi.
Oko 30. godine odlučuje da više ne učestvuje u dvobojima, a do tada je učestvovao u njih preko šezdeset (iz svakog je izašao kao pobednik) i nekoliko velikih bitki (između ostalog i u čuvenoj bitki Sekigahara, 1600. godine). Nakon bitke Sekigahara na vlast umesto Tojotomi Hidejošija dolazi Tokugava Iejasu, a Musaši se borio na strani koja je bila izgubila. Nakon bitke odlazi u prestonicu, Kjoto. Tada je sa sobom već nosio drveni mač koji je u dvobojima koristio umesto pravog.
Godine 1605. odlazi na jug prestonice, u hram Hozoin, gde se borio sa Oku Hozoinom, učenikom nićiren škole budizma zen sveštenika Hoin Ineija. Sveštenik je bio kopljanik, ali kao borac nije bio ravan Musašiju koji ga je dva puta pobedio kratkim drvenim mačem. Musaši neko vreme ostaje u hramu, učeći tehnike borbe kopljem i uživajući u razgovoru sa monasima hrama Hozoin.
Nastavljajući da luta zemljom, bori se u provincijama Iga, Izumo, ali i u Edu (današnji Tokio). Nakon što odlučuje da više ne učestvuje u dvobojima, priključuje se Tokugava vojsci (protiv koje se 1600. godine borio u bici Sekigahara).
Prema njegovim zapisima, (vojnu) strategiju je tek počeo da shvata u 50. ili 51. godini života (1634).
Sa usvojenim sinom Iorijem, dečakom koga je sreo na svojim lutanjima, odlazi u mesto Ogura, na ostvu Kjušu koje više neće napuštati. Nakon šest godina provedenih u mestu Ogura, Hosokava gospodar poziva Musašija kao gosta u zamak Kumamoto. Sa gospodarom Ćurijem ostaje nekoliko godina, a vreme uglavnom provodi u slikanju. 1643. godine se povlači u osamu i piše svoje čuveno delo Go rin no šo, ili Knjiga pet prstenova, samo nekoliko nedelja pre nego što će umreti, u maju 1645. godine.
Musaši je bio poznat kao kinsei ili svetac mača. Knjiga pet prstenova je jedinstvena među knjigama o borilačkim veštinama jer se na potpuno isti način bavi strategijom ratništva, kao i metodama dvoboja.
I sam Musaši je rekao da treba učiti puteve svih zanimanja i očigledno je da se i sam pridržavao ovog pravila: lutao je u potrazi ne samo za velikim mačevaocima, već i sveštenicima (kao što je njegov prijatelj Takuan Soho), taktičarima, umetnicima, zanatlijama, a sve u želji da proširi svoje znanje. Tako je Musaši, pored toga što je jedan od najvećih japanskih mačevalaca, poznat i kao vrsan slikar, pesnik, skulptor, kao neko ko je bio upoznat sa putem čaja, No dramom i, verovatno, stolarstvom.
Njegova škola mačevalaštva se zvala niten, ili dva neba, a Musaši se često prikazivao sa ukrštenim mačevima iznad glave. Ipak, pored opisa brojnih tehnika, raznih stilova i škola, isticanja upornosti, marljivog vežbanja, kao i odlučnosti, na putu mača, Musaši svoje delo Knjiga pet prstenova, završava poglavljem Praznine, u kome kaže:
Neka vam je iskrenost temelj, vodite se ispravnim umom, široko sagledajte borilačku veštinu, imajte jasno i ispravno razumevanje (stvari) i razmišljajte sveobuhvatno. Shodno tome, prazninu ćete načiniti putem, i videti put kao prazninu. (Mijamoto Musaši, Knjiga pet prstenova, Liber, edicija Kokoro – Duh Istoka, Beograd, str. 104)
